Srpska nauka na prekretnici

0

piše:

mladen

dr Mladen Ostojić, (autor je doktor političkih nauka i član Kluba 500)

 

Srpska nauka na prekretnici:

aktuelni problemi društvenih nauka u Srbiji i predlog mera za njihovo rešavanje

Oblast društvenih nauka u Srbiji nalazi se na prekretnici. S jedne strane, proces evropskih integracija nudi prilike da se srpska naučna zajednica u punoj meri integriše u Evropski prostor nauke (European Research Area), što bi znatno proširilo profesionalne mogućnosti dostupne srpskim naučnicima i omogućilo im veće učešće u međunarodnim naučnim projektima i evropskim programima mobilnosti. Ovo bi, takođe, dovelo i do opšteg poboljšanja kvaliteta društvenih nauka u Srbiji jer bi se time povećali i naučni standardi u zemlji uopšte. S druge strane, postoji i rizik da domaći sektor društvenih nauka neće biti u stanju da se u punoj meri integriše i iskoristi prednosti Evropskog prostora nauke u bliskoj budućnosti usled niskih akademskih standarda i nedostatka odgovornosti u akademskoj zajednici u Srbiji.

            Nedostatak odgovornosti je najveći problem koji imaju društvene nauke u Srbiji. On se ogleda u raširenoj pojavi nerazrešenih korupcionih skandala i slučajeva plagijarizma. Najozloglašeniji slučajevi korupcije obuhvataju profesore koji su za novac prodavali ispite i diplome. Neki od ovih slučajeva, poput afere “indeks” na Univerzitetu u Kragujevcu, došli su i do suda, ali najveći broj njih nije izazvao nikakvu reakciju akademskih i pravnih institucija.[1] U isto vreme, sve raširenija pojava plagijarizma izašla je na videlo u proleće 2014. godine, kada je grupa srpskih naučnika koji rade u inostranstvu optužila nekoliko istaknutih političkih ličnosti da su plagirale svoje doktorske disertacije.[2] I ovde, ponovo, relevantne institucije nisu reagovale na odgovarajući način i politički establišment je optužbe za plagijarizam gurnuo pod tepih. U međuvremenu, nekoliko novih slučajeva plagijarizma među akademskim osobljem prijavljeno je i razmatrano u javnosti, što ukazuje na raširenu pojavu plagijarizma u srpskoj akademiji, a posebno u društvenim naukama.[3]

Nedostatak odgovornosti sklopčan je sa niskim akademskim standardima koji utiču na kvalitet društvenih nauka u Srbiji, što se posebno vidi iz niskog broja publikacija u stranim časopisima među srpskim naučnicima. Brojke predstavljene u okviru “Nacrta strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine” pokazuju da je, u periodu od 2011 do 2015. godine, samo deset procenata radova u oblasti humanističkih i društvenih nauka bilo objavljeno u stranim časopisima.[4] Štaviše, analiza situacije koja čini osnovu strategije pokazuje da ovaj udeo stagnira. Postoje takođe i određeni pokazatelji da kvalitet naučne produkcije u Srbiji opada, što se najbolje vidi iz ogromnog porasta doktorskih titula. U proteklih deset godina, u Srbiji je dodeljeno više od 9 000 doktorata, u poređenju sa 16 000 doktora nauka u čitavom periodu 1905-2004.[5] Objašnjenje za ovaj ogroman porast broja dodeljenih doktorata u najvećoj meri leži u ekspanziji privatnih fakulteta i univerziteta koji su sada akreditovani da izdaju doktorske diplome. Većina ovih privatnih institucija isključivo obuhvata predmete iz društvenih nauka i njihovi akademski standardi su izrazito niski.

Ukoliko se fakulteti, univerziteti i državne strukture sistematski ne posvete problemu nedostatka odgovornosti akademske zajednice i lošeg kvaliteta društvenih nauka, nema nade da će se situacija poboljšati.

Šta da se radi?

Kako bi se počelo sa rešavanjem ovih problema i povećala relevantnost srpskih društvenih nauka, po mom mišljenju potrebne su sledeće mere:

Odgovornost    

  • Povećati monitoring visokoškolskih institucija kroz ojačavanje Komisije za akreditaciju i osiguranje kvaliteta, koja bi imala kapacitet da istražuje slučajeve korupcije i prosleđuje ih sudskim instancama. Povećati standard akreditacije univerziteta i fakulteta, posebno u slučaju doktorskih programa.
  • Promovisati princip akademske čestitosti koji bi bio uveden u Zakon o visokom obrazovanju i univerzitetske i fakultetske statute. Ove mere trebalo bi da jasno definišu šta predstavlja plagijarizam i kakve mere treba preduzeti u cilju njegovog sprečavanja, utvrđivanja i sankcionisanja.[6]
  • Promovisati uvođenje predmeta iz metodologije na prvu godinu studija, na kojima bi se studenti učili kako da pišu eseje i radove, kako da pravilno citiraju izvore i pridržavaju se principa akademske čestitosti. Osavremeniti postojuće module iz metodologije na post-diplomskim studijama.

Kvalitet

  • Promovisati stvaranje otvorenog tržišta u oblasti društvenih nauka, koje bi podsticalo konkurentnost i omogućilo povećanu mobilnost među istraživačima. Nepotizam i inercija trenutno su rašireni u visokoškolskim institucijama i institutima društvenih nauka. Liberalizacija tržišta rada u ovoj oblasti povećala bi prilike za uključivanje novih učesnika, što bi delovalo podsticajno na intelektualnu razmenu i naučnu produkciju.
  • Reformisati sistem dodeljivanja državnih sredstava za finansiranje istraživanja u društvenim naukama. Državna podrška je trenutno isključivo rezervisana za državne naučne institute kroz projekte koji de fakto funkcionišu kao institucionalno finansiranje. Umesto toga, trebalo bi otvoriti državne fondove i za pojedince i privatne organizacije za konkurentno dodeljivanje projektnog finansiranja, što bi doprinelo stvaranju otvorenog tržišta u oblasti istraživanja u društvenim naukama u gorenavedenom smislu.
  • Promovisati “priliv mozgova” (‘brain gain’) privlačenjem istraživača iz inostranstva. Ovo bi se moglo postiči ohrabrivanjem srpskih naučnika koji rade u inostranstvu da se vrate i zaposle u Srbiji ili da uspostave saradnju sa istraživačima u Srbiji. Takva inicijativa mogla bi da iskoristi pouke iz Hrvatske, u kojoj su vlada i Svetska banka ustanovile fond “Jedinstvo uz pomoć znanja” kako bi promovisali povratak naučnika iz dijaspore.[7] Dovođenje istraživača iz inostranstva značilo bi i snažnije povezivanje sa stranim institucijama, učešće u međunarodnim istraživačkim projektima, i porast akademskih standarda i naučne produkcije.

Relevantnost

  • Promovisati uključivanje društvenih nauka u proces donošenja odluka stvaranjem tesnih veza između vladinih tela i naučnih instituta i promovisanjem relevantnih i uticajnih društvenih istraživanja. To bi doprinelo procesu donošenja odluka koji bi bio utemeljen u struci i omogućilo naučnicima u oblasti društvenih nauka da povećaju relevatnost njhovih istraživanja.
  • Promovisati saradnju između društvenih istraživanja i privatnog sektora kako bi se podstakao razvoj ekonomije zasnovane na znanju. Povezivanje sa privatnim sektorom omogućilo bi društvenim naukama da diverzifikuju njihove izvore finansiranja i uključe se u istraživanja koja bi imala konkretne i praktične rezultate.
[1] Vidi: https://akademomer.rs/category/kupovina-diploma/. Štaviše, čak i u slučaju “afere Indeks”, koja predstavlja najobimniji pravni proces u Srbiji koji obuhvata optužbe 87 osoba za 150 kriminalnih dela, proces koji je počeo još 2007. godine nedavno je ponovo vraćen na početak i uskoro bi mogao da zastari, a za sve to vreme optuženi profesori promovisu se u viša zvanja i zauzimaju istaknuta mesta u univerzitetskoj hijerarhiji. Vidi: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1642883/Afera+%22Indeks%22,+ko+je+pao+na+ispitu.html, i http://www.blic.rs/vesti/drustvo/bruka-sudenje-u-aferi-indeks-vraceno-na-pocetak/9bgvwbn.
[2] Irena Fiket, ‘Borba protiv korupcije u prosveti i podizanje kvaliteta obrazovanja: Plagijarizam unutar sistema visokog obrazovanja’, Balkanska istraživačka mreža, 2015.
[3] Vidi, na primer: ‘Zašto podnosim ostavku na članstvo u Veću društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu’, Politika, 29. 10. 2015.
[4] “Nacrt strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine”, http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/Strategija-nauka-za-inovacije-17-NOVO.pdf
[5] Fiket, str. 7
[6] Značajan korak u tom pravcu učinjen je u decembru 2015 uvodjenjem principa akademske čestitosti u Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti kao i usvajanjem novog pravilnika o disciplinskoj odgovornosti na Beogradskom Univerzitetu.
[7] http://www.ukf.hr/default.aspx?id=26

 

Naslovna fotografija preuzeta je sa: http://www.publicdomainpictures.net/view-image.php?image=117459&picture=library-road-sign
Share.

About Author

Leave A Reply