SENAT BU PONOVO ODLOŽIO RASPRAVU O PLAGIJATIMA

0

U Politikinom tekstu pod naslovom STUDENTI MOGU DA PREPIŠU ČETVRTINU TUĐIH RADOVA:  SENAT BU PONOVO ODLOŽIO RASPRAVU O PLAGIJATIMA, novinarka Sandra Gucijan piše:

U nedostatku regulative za čitav Univerzitet, fakulteti primenjuju interne norme – na Ekonomskom fakultetu toleriše se da četvrtina rada bude preuzeta (spisak literature, opšteprihvaćene definicije…), u master radovima granica je 10 odsto, a pet procenata u doktorskim tezama.

Plagijati, izuzetno bolna tema u akademskoj javnosti, neće se naći na dnevnom redu današnje sednice Senata Beogradskog univerziteta, iako je to bilo najavljeno.

„Vruć krompir“ pod nazivom „Pravilnik o postupku utvrđivanja plagiranja, autoplagiranja, izmišljanja rezultata i krivotvorenja“, 44 člana najvišeg stručnog tela Univerziteta već šest meseci prebacuju za neku od narednih sednica.

Doduše, u međuvremenu su prvi put u univerzitetske propise uneli plagijat kada su u pitanju studenti i pooštrili kriterijume za izradu doktorske disertacije. Mnogi, međutim, sve ovo tumače odsustvom prave želje da se profesori obračunaju sa „mangupima“ u svojim redovima i da im je ipak lakše da to pre svega učine u redu studenata.

Zvanično obrazloženje za ovoliko kašnjenje stiglo je od rektora BU, prof. dr Vladimira Bumbaširevića, koji je objasnio da su fakulteti imali mnogo primedbi na predloženi pravilnik.

Dok se čeka da Senat pravilnikom uredi ovu materiju, neki od najvećih fakulteta BU razvili su vlastite načine i pravila borbe protiv plagijata. O lovcima na plagijate sa Elektrotehničkog fakulteta „Politika” je već pisala, a zanimljivo je i iskustvo Ekonomskog fakulteta, jednog od najmasovnijih društvenih fakulteta u Srbiji, budući da se pisanje radova razlikuje od onog na tehničkim fakultetima. Prof. dr Žaklina Stojanović, prodekan za nastavu beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da je od 2014. usvojeno pravilo da svaki studentski rad prolazi kroz eforus/ trnitin (Ephorus/ Turnitin) sistem za proveru plagijata. Godišnje se na ovaj način pregleda oko 3.000 radova.

– To je kontrolni mehanizam, a profesori pre toga obaveste studente o tome kako da pristupe izradi seminarskog, diplomskog, master ili doktorskog rada. Sva obaveštenja imaju i na našem sajtu. Kritični trenutak je izbor teme i tu je najvažnija uloga mentora.

Kada se predloži tema koja je vrlo eksploatisana, jasno je da student vrlo lako može da dođe do rezultata tuđih istraživanja i to iskoristi u svom radu – kaže prof. Stojanović.

Svaka tema može da se specifično zada, dodaje, da svako dobije neki istraživački zadatak koji će biti dodatak onome što je do tada obrađivano. Takođe, procenjeno je da je „godišnja kvota” za profesore, kako bi mogli da se posvete radovima, na primer 30 diplomskih i pet master radova i jedna ili dve doktorske teze.

– Student dobija pisanu informaciju o tome šta je dozvoljeno, a šta nije, kako se citiraju rezultati drugih istraživanja, kako se pišu fusnote, kako se navodi korišćena literatura i dobija informaciju da će rad proći kroz proveru. Kada student završi rad uz sve konsultacije sa profesorom, imejlom šalje rad pisan latinicom i ćirilicom u sistem za automatsku proveru teksta. Profesor odmah na imejl dobija obaveštenje da je rad predat u bazu koja sadrži sve što je objavljeno na evrpskom i američkom tržištu – objašnjava ova profesorka.

Provera teksta se obavlja za nekoliko sati, a profesor se odmah imejlom obaveštava da je izveštaj gotov i da može da ga pregleda. Ukoliko u radu ima delova koji se preklapaju sa nečijim tuđim radom, oni su označeni crvenim okvirom.

– Tema posebnih sastanaka je bila dilema u kojem procentu preklapanja se nešto može kvalifikovati kao plagijat.

Logično je da se preklapanje više toleriše na osnovnim studijama, jer je reč o početničkim radovima, a kako se ide ka višim nivoima studija, očekuje se više samostalnog, istraživačkog rada i manji stepen tolerisanja prepisivanja – kaže prof. Stojanović.

Ekonomski fakultet je propisao da je na osnovnim studijama dozvoljeno preuzimanje delova tuđih radova (spsisak literature, opšteprihvaćene definicije…) do 25 procenata, na master studijama 10 procenata, a na doktorskim pet posto. To je inače i opšte prihvaćeno pravilo za većinu međunarodnih časopisa. Profesori su ti koji kada dobiju procente, procenjuju koliko je zaista u pitanju plagijat, jer se crvenim automatski obeležava i na primer, spisak literature, opšte prihvaćene definicije ili sintagme (ako se koriste tri reči zaredom). Najviše preklapanja je u uvodnom delu i na kraju rada, kada se navodi literatura i to se toleriše, ali ne i u centralnom delu u kojem je samostalno istraživanje.

Sagovornica naglašava da se uvek gleda nedozvoljeno korišćenje, jer nije plagijat ukoliko se navede izvor odakle se citiraju rečenice. Kada se dobije „crveni” rad iznad granica tolerancije, obaveza profesora je da ga vrati studentu, a izveštaj se šalje i službi fakulteta. To ne znači automatsko kažnjavanje, već se pruža šansa studentu da ispravi greške i ponovo prođe kroz čitavu proceduru. Ako to ne uradi, rad neće biti prihvaćen.

– Zadatak profesora nije da lovi i kažnjava studente, već da ih obrazuje, da im pokaže, nauči ih da to ne sme da se radi. Od kako primenjujemo ovaj sistem, nisam imala ni jedan slučaj plagijata, jer studente blagovremeno podučimo i upozorimo da će rad biti proveren. I studenti su glasali za ovaj model, jer žele da se izdvoje oni koji rade korektno i vredno od nepoštenih kolega – kaže dr Žaklina Stojanović.

Za dve godine, u 7.500 pregledanih radova, bio je samo jedan slučaj flagrantne krađe tuđeg rada i student je automatski poslat na disciplinsku komisiju. Kazna može biti od pola godine do godinu dana udaljenja iz nastave. Profesorka dodaje da će sledeća ideja biti da se udruže fakulteti koji koriste eforus/ trnitin sistem za proveru plagijata i da oforme svoju minigrupu u kojoj će biti sve na jednom mestu. Kako ističe, najbolje bi bilo kada bi univerzitet bio nosilac čitavog projekta, što je i inicijativa Ekonomskog fakulteta, jer onda će cena pojedinačne pretrage biti jefinija, a mogućnosti za povezivanje na većoj akademskoj sceni daleko veće.

– Tako više neće moći da prođe ni jedan plagijat na čitavom Univerzitetu, u Srbiji ili regionu – zaključuje dr Žaklina Stojanović.

Share.

About Author

Leave A Reply