Moguća uloga KAPK-a  u promovisanju akademskog integriteta

0

piše:

 s200_dragan_pavlicevic

dr Dragan Pavlićević

(autor je doktorirao na temu savremene kineske politike na Univerzitetu u Notingemu i član je Kluba 500, udruženja građana koje se zalaže za poboljšanje standarda u visokom školstvu i nauci u Srbiji)

 

Moguća uloga KAPK-a  u promovisanju akademskog integriteta

 

Afere vezane za sumnje u plagijarizam kako profesora tako i studenata  pokrenute pre godinu i po dana ozbiljno dovode u pitanje integritet i kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji. Nekoliko slučajeva  visokog profila  privuklo je pažnju šire javnosti.  Odgovor nadležnih institucija je generalno uzevši bio nezadovoljavajući, razlikovao se od slučaja do slučaja, i ukazao na nedorečenost i proizvoljnu upotrebu postojećeg regulativnog i institucionalnog okvira za proveru i sankcionisanje plagijarizma.  Ako su uopšte i bile pokrenute, procedure za ispitivanje sumnji o plagijarizmu pokazale su se kao nedovoljne da obezbede nezavisnu proveru navoda. Čak i slučaj naučnog rada Siniše Malog i drugih autora koji je povučen iz naučnog časopisa “Organization and Management” nije rezultirao određivanjem i sproveđenjem adekvatnih posledica po plagijatore iako je plagijarizam nesumnjivo nezavisno dokazan sankcijama institucije koja – simptomatično – ne pripada visokoškolskom sistemu Srbije. Ovako traljav odgovor relevantnih institucija, kao i nedostatak oštre reakcije akademskih radnika u Srbiji, uz tek pokoji izuzetak, u ovim slučajevima koji imaju posledice po reputaciju domaće nauke i svih naučnih radnika , krajnje je zabrinjavajući i zahteva promišljanje i analizu.

Zapravo, verovatno je da ovi slučajevi predstavljaju samo vrh ledenog brega i da je u domaćoj akademskoj produkciji plagijarizam široko rasprostranjen. Ono što je sigurno je da su se trenutno propisana rešenja pokazala neadekvatnim da utvrde stepen prisutnosti plagijarizma u akademskoj praksi kao i da obezbede stručnu i nepristrasnu proveru navodnih plagijata. Svaka sumnja u plagijarizam koja nije adekvatno proverena baca mrlju na celokupnu akademsku struku u Srbiji i efektivno urušava kredibilitet ne samo navodnih plagijatora već i i čitave akademske zajednice. Svako ko prisvoji akademsku titulu ili dobije stručno akademsko zvanje a počinio je čin intelektualne krađe doprinosi daljem urušavanju vrednosti i kvaliteta rada i rezultata akademskih institucija, sa pogubnim posledicima ne samo po akademsku zajednicu već i društvo. Stoga, preko je potrebno da ponovo razmislimo o uspostavljanju pravila i procedura kojim bi se na zadovoljavajući način sprečio plagijarizam i očuvao integritet akademske struke u Srbiji.

Neki pozitivni pomaci načinjeni su nedavno uvođenjem akademske čestitosti kao principa naučnog i akademskog rada u Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti kao i usvajanjem pravilnika na nivou Univerziteta u Beogradu kojim se plagijarizam definiše kao prekršaj i propisuju disciplinske mere. Ipak, oni nisu dovoljni za sistematsko suočavanje sa plagijarizmom i raznolikim problemima koji proističu iz rasprostranjenosti i normalizacije praksi kojima se krši princip akademske čestitosti.

Ovaj komentar ne pretenduje da ponudi sveobuhvatno i potpuno rešenje za problem plagijarizma, već da iznese argumente i ideje o nekim specifičnim merama koje bi mogle da posluže toj svrsi i tako doprinese javnoj i stručnoj diskusiji koja će, nadamo se, tek uslediti. Konkretno, sledeći pasusi bave se mogućim doprinosom Komisije za Akreditaciju i Proveru Kvaliteta (KAPK) u promovisanju i obezbeđivanju poštovanja principa akademske čestitosti u domaćoj akademskoj praksi. KAPK-ov mandat i jedinstvena uloga u okviru sistema visokog obrazovanja u Srbiji, po mišljenju autora, trenutno nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni za sprečavanje plagijarizma u izradi akademskih diplomskih i stručnih radova.

KAPK i provera kvaliteta

Prema zvanično ustanovljenoj misiji KAPK-a [1] osnovni cilj ove institucije je da doprinese održanju i unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji. KAPK je pravno nadležan za uspostavljanje i sprovođenje sistema za obezbeđenje kvaliteta rada svih Visokoškolskih ustanova u Srbiji, što čini kako kroz uspostavljanje relevantnih smernica i standarda kao podzakonskih akata, tako i kroz sprovođenje procesa kontrole kvaliteta visokoškolskih ustanova kroz proveru implementacije ovih standarda u praksi. Potonje KAPK čini sa pozicije nezavisne institucije, kroz proveru kvaliteta i primene internih procedura visokoškolskih ustanova  za proveru kvaliteta, kao i kroz sprovođenje sopstvenih, spoljnih procedura za proveru kvaliteta ovih ustanova.

Prema Zakonu o Visokom Obrazovanju KAPK je zadužen da, između ostalog,

–  sprovodi proceduru akreditacije Visokoškolskih ustanova (VŠU)

 – predlaže Nacionalnom savetu za  visoko obrazovanje  (NSVO) standarde za samovrednovanje VŠU

 – predlaže NSVO standarde i postupke za spoljašnju proveru VŠU

–  pomaže i sarađuje sa VŠU u obezbeđenju i promovisanju obezbeđenja kvaliteta

Takođe, KAPK, na osnovu utvrđenih gorepomenutih standarda, sprovodi procedure za spoljnu proveru kvaliteta VŠU, kao deo procesa akreditacije i kontrole kvaliteta VŠU. Prema sopstvenoj proceni,  iznetoj u Izveštaju o  samovrednovanju KAPK-a, najveći deo KAPK-ovih aktivnosti „odnosi se na spoljašnju proveru kvaliteta VŠU,  koja ima za cilj da oceni razvoj njihovog unutrašnjeg sistema kvaliteta“. Ona to čini evaluacijom izveštaja o samovrednovanju i prateće dokumentacije, a zatim i izravnim uvidom u rad VŠU kroz posete i praćenja relevantnih aktivnosti  u slučaju utvrđenih nedostataka. Prema istom dokumentu, spoljašnja provera kvaliteta se takođe vrši periodično „prema godišnjem planu aktivnosti, po posebnom nalogu NSVO, na zahtev neke VŠU ili po naređenju ministra“ u periodu između dve akreditacije. U trenutnoj praksi, rezultat spoljašnje provere kvaliteta u ovom drugom slučaju nema direktnog uticaja na dozvolu za rad, odnosno akreditaciju VŠU već je u funkciji prepoznavanja mogućih nedostataka na osnovu kojih se VŠU u pitanju daju preporuke za poboljšanje kvaliteta.

Uzevši u obzir ovakav mandat KAPK-a, usredsređenost i svrsishodnost KAPK-ovih standarda i procedura od ključnog je značaja za efikasno promovisanje i obezbeđivanje kvaliteta VŠO u Srbiji, pa samim tim i njenog ključnog aspekta, akademskog integriteta.

Adekvatnost KAPK-ovih standarda i procedura za identifikovanje i borbu protiv plagijarizma

Nažalost, ovi standardi i procedure trenutno ne mogu u potpunosti da odgovore ovom zadatku. Usled ograničenog prostora, ponudiću samo jedan kraći opis ove problematike u sledećem pasusu.

U KAPK-ovim standardima za proveru kvaliteta koji se utvrđuju kako kroz samovrednovanje VŠU, tako i spoljašnjom proverom, odnosno od strane recenzenata nominovanih i obučenih od strane samog KAPK-a i nadležnih komisija, nalaze se, između ostalih, oblasti i standardi koji se tiču istraživačkog rada i rezultata, ocenjivanja učenika, javnosti rada, postojanja i kvaliteta unutrašnjih sistema za proveru i unapređenje kvaliteta. Sve ove oblasti mogu i moraju da se dovedu u vezu sa plagijarizmom i načinom na koji se on  utvrđuje, sprečava i sankcioniše. Nažalost, standardi su slabo razrađeni kroz indikatore u uputstvima za njihovu proveru pa se tako ne dolazi do verodostojne provere relevantnih praksi na VŠU. Na primer, uputstva za primenu Standarda 6 Pravilnika o standardima samovrednovanja i ocene kvaliteta VŠU koji se tiče kvaliteta istraživačkog rada ne sadrže referencu o poštovanju akademske čestitosti, osim u najopštijem smislu da sadržaj i rezultati treba da budu usklađeni sa evropskim ciljevima i standardima, iako su autentičnost i originalnost rada opšteprihvaćeni kao prvo i osnovno merilo istraživačkog rada. Standardi 1, 2 i 3 istog Pravilnika koji se ponaosob tiču strategije, standarda i postupaka, i sistema obezbeđenja kvaliteta na VŠU takođe ne insistiraju na postojanju pravila i procedura za obezbeđenje poštovanja principa akademske čestitosti u praksi VŠU. Ovi primeri ilustruju da se u okviru sadašnjeg pristupa proveri kvaliteta ne može doći do razumevanja stepena raširenosti plagijarizma u akademskim radovima proizvedenim od strane  naučno-istraživačkog osoblja i studenata VŠU ali, i još važnije, ni do njegovog efektivnog suzbijanja. Nažalost, propuštena je prilika da se relevantni indikatori i postupci provere ovih opštih smernica adekvatno razviju i u uputstvima recenzentima koji vrše proveru i ocenu navedenih standarda i u strukturi i sadržaju njihovih izveštaja.

Takođe, ključni nedostatak u proceduri spoljašnje provere kvaliteta je što se ova bazira na evaluaciji dokumenata koje podnosi sama VŠU – čime se praktično onemogućava istinski nezavisan uvid u implementaciju standarda VŠU –  kao i posetom VŠU.  Što se same posete tiče, Propisano je da  traje oko 4 sata i podrazumeva razgovor sa upravom, zaposlenima i studentima i uvid  „u prostorne i ostale resurse za nastavni i straživački proces“! Tako ispada da lični utisci komisije koja poseti VŠU o (ne)zadovoljstvu studenata ili adekvatnosti prostorija imaju veću težinu i posledice po VŠU nego (ne)postojanje mehanizama za preventivu praksi koja krše principe akademske čestitosti, uključujući i plagijarizam.  Ovi primeri govore u prilog oceni da ovakav okvir za proveru kvaliteta nije u stanju da na informisan i ekspertski način uspostavi, proveri i unapredi suštinske standarde kvaliteta na VŠU, uključujući i one koje se tiču promovisanja i obezbeđivanja akademskog integriteta.

Predlozi za angažman KAPK-a u proveri prisustva plagijarizma u praksi VŠU

Postavlja se pitanje da li KAPK treba i može više da doprinese u preventivi i sankcionisanju plagijarizma u visokom obrazovanju? Odgovor je nesumnjivo pozitivan. Uzevši u obzir misiju i zakonske nadležnosti KAPK-a, ova institucija morala bi da inkorporira utrđivanje stepena poštovanja principa akademske čestitosti u praksi VŠU u svoje standarde i procedure na nedvosmislen i efektivan način.

To bi se konkretno moglo uraditi sledećim merama:

-razvijanjem jasnih indikatora u okviru postojećih ili novih standarda koji bi se konkretno usredsredili na  plagijarizam i akademsku čestitost

– insistiranjem na izradi i primeni jednog univerzalnog, ili pojedinačnih ali usklađenih pravilnika o akademskoj čestitosti na svim VŠU u Srbiji, čija bi praktična primena bila izložena ekspertskoj oceni pri procesu akreditacije i spoljašnje provere

– regularnim proverama pridržavanja VŠU ovim standardima kroz posebnu proceduru spoljašnje provere koja bi se sprovodila i van ciklusa akreditacije

– obaveznim osnivanjem javnih depozitorijuma diplomskih, master i doktorskih radova proizvedenih pod okriljem VŠU, čiji bi monitoring u cilju provere eventualnog tolerisanja plagijarizma bio deo gorenavedenih provera

– uspostavljanjem i primenjivanjem procedura za monitoring eventualne rasprostranjenosti plagijarizma u stručnim radovima nastavnog osoblja VŠU koje bi takođe bile deo gorenavedenih regularnih provera

– jasnim posledicama po VŠU koje nemaju uspeha u prevenciji, odnosno tolerišu plagijarizam u radovima svojih studenata i osoblja, koje bi prevazišle izdavanje preporuka za poboljšanje već u određenim slučajevima imale automatske i suštinske posledice po status VŠU

Naravno, ovakve promene u radu KAPK-a same po sebi ne bi bile garant za efikasno suzbijanje plagijarizma. Uzroci plagijarizma su mnogostruki i ne tiču se samo neefikasnog sistema kontrole. Ipak, ovakve promene bile bi važan korak napred i mogle bi značajno doprineti očuvanju kredibiliteta sistema visokog obrazovanja, pogotovo u kontektsu nekog novog, integrisanog mehanizma za borbu protiv plagijarizma koji bi podrazumevao i sličan napredak u sferi zakona i institucija relevantnih za pospešivanje kvaliteta visokoškolskog obrazovanja kod nas.

KAPK predstavlja logično mesto za početak ovakve reforme. Između ostalog, KAPK pretenduje da bude pokretač unapređenja kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja, a među ciljevima uspostevljenim strategijom za period 2013-2017 ističe se „poboljšanje nacionalnih standarda i smernica zbog potreba akademske zajednice, nacionalne stragije za obrazovanje, ili promena u Evropskim standardima i smernicama“ (autor podvukao). Nadamo se da ima volje da se ovakva strategija zaista i sprovede – afere vezane za plagijarizam i nepoštovanje principa akademske čestitosti na najjasnji mogući način ilustruju potrebu da se na ovaj problem hitno i adekvatno reaguje upravo na nivou propisivanja i sprovođenja pravila i procedura za suzbijanje plagijarizma, u čemu KAPK može i treba da igra vodeću ulogu.

[1] KAPK je osnovan 2006 kao nezavisna ekspertska organizacija pod Nacionalnim Većem Visokog Obrazovanja.
Share.

About Author

Leave A Reply