FAKULTETI TROŠE MILIONE NA BONUSE I TELEFONE

0

Novinarka Politike Sandra Gucijan u tekstu pod naslovom FAKULTETI TROŠE MILIONE NA BONUSE I TELEFONE piše:

Na mnogim fakultetima u Srbiji zaposlenima su u 2014. godini isplaćivane nagrade i bonusi u iznosu od nekoliko stotina hiljada dinara ili te stavke uopšte nije bilo. Međutim, na četiri fakulteta iz Novog Sada i dva sa Beogradskog univerziteta, iznosi po ovom osnovu su milionski, a najveće iznenađenje je što to nisu oni fakulteti za koje se u javnosti obično govori da su bogati, mada i njih ima u velikoj „desetorki”. Novosadski poljoprivredni je tako zaposlenima isplatio 52 miliona dinara, Prirodnomatematički u Novom Sadu više od 40 miliona, a na BU je najviše novca po osnovu nagrada i bonusa podelio Filološki fakultet – 35.

Veliki novac se izdvaja i za prezentaciju, plaćanje sudskih kazni, donacije i dotacije neprofitnim institucijama, službena putovanja u zemlji i inostranstvu, a ubedljivo najviši iznosi izdvajani su za plaćanje grejanja, struje, vodovoda i telefona.

Najveći fakulteti (po broju zaposlenih, studenata i kvadrata), davali su i najviše novca za ove račune i iz budžeta i iz sopstvenih prihoda. Ali, moramo reći i da su oni najviše ulagali u nastavu i zaposlene. Naime, Ministarstvo prosvete već nekoliko meseci objavljuje u okviru Otvorenih podataka razne informacije vezane za škole, fakultete i institute u Srbiji i po tome je pionir u ovom poslu u Srbiji. U prethodnom tekstu smo se bavili prihodima fakulteta, što su mnogi čitaoci u komentarima doživeli kao „napad na fakultete” i pitali zašto ne pišemo o rashodima.

Rashodi su prikazani u tabelama na 15.000 stranica i svakako su za poseban tekst, što je i bila ideja naše analize ovih podataka koji su prvi put na jednom prostoru dati javnosti na uvid. Među stavkama o iznosima koje fakulteti isplaćuju iz sopstvenih i budžetskih sredstava ima vrlo zanimljivih detalja, pa smo pitali dekane za objašnjenje šta su sopstvena sredstva (jer se u javnosti smatra da je to samo novac od školarina) i zašto su pojedini iznosi kod njih enormno visoki ako se porede prosečna izdvajanja za iste stavke na drugim fakultetima u Srbiji.

– Izvršene isplate u 2014 godini u iznosu od 52 miliona dinara predstavljaju jubilarne nagrade, koje su isplaćene svim zaposlenima povodom 60 godina od osnivanja Poljoprivrednog fakulteta, a na osnovu odluke Saveta fakulteta. Pored toga, na osnovu zahteva sindikata, a u skladu sa odlukom Saveta fakulteta isplaćene su i sve zaostale jubilarne nagrade po osnovu navršenih godina radnog staža, 10,20 i 30, a što fakultet duži niz godina nije isplatio. Ova sredstva su prikupljana duži vremenski period, odnosno ne predstavljaju tekuću godinu, a potiču iz saradnje sa privrednim organizacijama i u manjoj meri od naplate školarina – pojašnjava prof. dr Savin, prodekan za finansije i saradnju sa privredom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Slično nam je odgovoreno i na beogradskom Filološkom fakultetu da zbog nedostatka sredstava do sada nisu bili u prilici da isplate jubilarne nagrade zaposlenima koji su navršili 10,20 i 30 godina rada na fakultetu, pa su one istovremeno isplaćene kao i radnicima koji su te godine ispunili uslov za nagradu. Na ovom fakultetu je 446 zaposlenih.

Kad su u pitanju troškovi komunalnih usluga, šampioni su beogradski Mašinski i novosadski Fakultet tehničkih nauka. Primera radi, za struju i grejanje ovi fakulteti su izdvajali od 45 do 61 milion dinara, a za vodovod, kanalizaciju i građevinsko zemljište od devet do 11 miliona.

– Mašinski fakultet ima mnogo staklenih površina, dva nivoa su ispod zemlje, mnogo kvadrata koji nisu u funkciji, imamo mnoštvo korisnika čije troškove plaćamo… To je problem sa svim zgradama koje su građene posle rata, sličan problem ima i Tehnološkometalurški fakultet i Prirodnomatematički. I da ne bude zabune, ovu zgradu su radile arhitekte, a ne inženjeri – kaže dekan prof. dr Radivoje Mitrović. On dodaje da Mašinski fakultet ima 40.000 kvadratnih m i više od tri hiljade aktivnih studenata.

Fakultet tehničkih nauka ima sličnih problema što se tiče kvadrature i troškova za komunalije imaju 1.162 zaposlena i skoro 30.000 kvadrata. Ovaj fakultet, inače, ubedljivo najviše novca u Srbiji izdvaja za nastavu i zaposlene – skoro 130 miliona je potrošeno na opremu, 24 miliona u mašine, 2,2 miliona potrošeno u zgrade, 18 miliona za materijale za obrazovanje, kulturu i sport, 20 miliona za usavršavanje i obrazovanje zaposlenih

FTN, međutim, ima i najviši iznos za stavku „ostale tekuće dotacije i transferi” – 152 miliona. Dekan prof. dr Rade Doroslovački objašnjava da je pogrešan iznos u tabeli, trebalo bi da piše 125, a da u ovu stavku računaju obaveze po osnovu međunarodnih ugovora i projekata, povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava, plaćanje Univerzitetu u Novom Sadu za materijalne troškove, i nagrade i stipendije darovitim studentima…

Najveće telefonske račune plaća novosadski PMF – skoro 18 miliona, potom FON – gotovo osam miliona, zatim FTN oko 7,5 miliona, pa beogradski Medicinski 6,3…

Najviše novca za službene puteve u zemlji i inostranstvu dali su FTN (113 miliona), potom beogradski Poljoprivredni (48 miliona) i Rudarskogeološki fakultet u Beogradu (26,9 miliona za putovanja po zemlji).

Kad je reč o stavci „reprezentacija”, FTN u Novom Sadu je potrošio skoro 11 miliona dinara, Ekonomski u Subotici 7,9, FON pet, a poređenja radi, oko 300.000 dinara beogradski Fakultet bezbednosti, Fakultet političkih nauka i Medicinski fakultet.

Iako veliku većinu ovih iznosa fakulteti isplaćuju iz sopstvenih sredstava, značaj je udeo i novca koji se za rashode dobija iz budžeta Srbije. Na prvi pogled deluje nelogično da se ogromna budžetska sredstva izdvajaju za fakultete koji inače imaju ogromne sopstvene prihode, pa smo pitali i Ministarstvo prosvete zašto se novac ne raspodeli pravednije.

– Ovo je zatečeno stanje, koje se samo kopiralo iz godine u godinu. Ove godine smo predložili Senatu BU da sam Univerzitet napravi raspodelu, što on nije učinio. Nismo imali drugo rešenje, nego da nastavimo sa ustaljenom prakeom. Da je BU doneo većinsku odluku i predložio drugačiju raspodelu, to bi se realizovalo i na drugim univerzitetima, ali očigledno nije bilo dobre volje – objašnjava za naš list dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Na toj sednici Senata BU, preovladao je stav dekana da država inače ne ispunjava svoj deo obaveza, da zbog toga mnogi fakulteti dolaze u situaciju da skoro stave ključ u bravu, naročito u vreme zime, Jer imaJu ogromne dugove za komunalije, a studenti uče u hladnim prostorijama i bez adekvatnog nastavnog materijala.

Međutim, objašnjavajući pojedine enormne iznose koje fakulteti isplaćuju iz sopstvenih sredstava, Šuvakov kaže da su u mnogim slučajevima fakulteti samo prostor gde „protiče” novac.

– Iako su sopstveni prihodi uglavnom novac od školarina, tu su i sredstva koja fakulteti dobijaju po osnovu projekata i ona su većinski namenska. Primera radi, ako Hemijski fakultet dobije da uradi neku analizu, 99 odsto dobijenih sredstava će da potroši na materijal, a fakultetujedva ostane jedan odsto – kaže pomoćnik ministra. Ovo su, inače, sve podaci za 2014. godinu, a za prošlu će početi da se rade za koji dan.

Dekan Filološkog fakulteta prof. dr Aleksandra Vraneš dodaje da deo sopstvenih prihoda fakulteta čine školarine za osnovne, master, specijalističke i doktorske studije, ali i naknade za pripremne nastave, kursevi na daljinu i kursevi srpskog kao stranog jezika, letnje škole stranih jezika, izdavačka delatnost, prevodilačke i konsultantske usluge.

Iako nam je obećano prošle nedelje, sa Medicinskog fakulteta u Nišu nismo dobili objašnjenje što je na ime novčanih kazni po rešenju sudova, ova ustanova isplatila čak 92,3 miliona dinara i to iz budžeta, ne iz sopstvenih sredstava.

Share.

About Author

Leave A Reply