0

Današnja Politika donosi tekst Sandre Gucijan pod naslovom U PRAVNOM VAKUUMU, čiji sadržaj prenosimo u celosti.

Naši profesori i doktorinauka, umesto hrabrog ličnog čina, radije biraju taktiku zarivanja glave u pesak

Sandra Gucijan

Plagijati, bolna tema u akademskoj javnosti, nikako da stignu na dnevni red Senata Beogradskog univerziteta, iako se to najavljuje već više od pola godine. Vruć krompir pod nazivom „Pravilnik o postupku utvrđivanja plagiranja, autoplagiranja, izmišljanja rezultata i krivotvorenja” i „Kodeks profesionalna etike”, 44 člana najvišeg stručnog tela Univerziteta u Beogradu neprekidno prebacuju za neku od narednih sednica. Iako javnost pokazuje veliki interes za regulisanje ove materije, a na prvi pogled deluje i da je rukovodstvo BU čvrsto u nameri da premosti ovaj pravni vakuum, to se ipak, iz neobjašnjivih razloga, ne dešava.

Zvanično objašnjenje rektora Vladimira Bumbaširevića je da fakulteti imaju mnogo primedbi na predloženi pravilnik. Koje su to primedbe i kako zapravo izgleda prvi pravilnik o plagiranju? To ćemo saznati tek kada bude usvojen sa svim izmenama, jer je za sada nedostupan javnosti, uz obrazloženje da je reč o radnoj verziji dokumenta. Njegov autor je, kako smo nezvanično saznali, dekan Ekonomskog fakulteta, Branislav Boričić, koji je i pionir u borbi protiv plagijata na sopstvenom fakultetu.

Iza kulisa se priča da profesori ne žure da se obračunaju sa „mangupima u svojim redovima”, kao i da, nakon donošenja pravilnika, neće više biti opravdanja zašto se ne rešavaju i politički slučajevi plagijata, poput doktorata gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Prorektorka BU, Ivanka Popović, rekla je za naš list da će pravilnik i kodeks biti usvojeni do godišnjih odmora, ali i da Senat BU zna da bude nepredvidiv.

– Kodeks i Pravilnik o plagijatima propisaće odgovornost mentora i komisije ukoliko se utvrdi da je doktorski rad plagijat, a fakultet je najodgovornija instanca za utvrđivanje validnosti doktorske disertacije. Nakon utvrđivanja da je narušena originalnost disertacije, Odbor za profesionalnu etiku može da preduzme zakonske mere za sankcionisanje posledica neadekvatnog preuzimanja tuđih rezultata. Verujem da članovi Senata BU shvataju značaj ovog problema i da je neophodno da se i ova dva dokumenta donesu što pre – objasnila je prorektorka.

U Srbiji ne postoji zakon u kojem se izričito navodi šta se smatra plagijatom i ko je zadužen da se bavi ovim problemom. U pravnom vakuumu fakulteti se snalaze na različite načine, uzimajući u obzir, pre svega, iskustva stranih univerziteta: neki koriste softvere za otkrivanje plagijata, drugi se oslanjaju na poštenje budućih akademskih građana. Na nekim fakultetima student potpisuje izjavu o akademskoj čestitosti, u kojoj se navodi da „predaje pisani rad koji je rezultat isključivo njegovog ličnog rada, da se temelji na njegovim istraživanjima i da se oslanja na navedenu literaturu”.

Društveni i tehnički fakulteti koriste različite softvere za otkrivanje nesavesnih studenata. Zanimljivo je iskustvo Ekonomskog fakulteta, jednog od najmasovnijih društvenih fakulteta u Srbiji, na kojem je od 2014. usvojeno pravilo da svaki studentski rad prolazi kroz eforus/ trnitin (Ephorus/ Turnitin) sistem za proveru plagijata. Godišnje se na ovaj način pregleda oko 3.000 radova.

Do sada je otkriven samo jedan sporni slučaj i on je predat Disciplinskoj komisiji.

– Ovaj posao bi morao da radi BU, onako kako je to i u drugim zemljama. Sada je sve potpuno van kontrole, naročito na privatnim fakultetima. Može se doktorirati na bilo čemu, čak i na programu koji nije akreditovan. Niko ne utvrđuje proceduru, ne postoji sistem, sem ako niste inadžija, pa krenete sami da istražujete – kaže Kosta Andrejević, osnivač Zadužbine Andrejević, profesor koji je prikupio podatke o svim magistarskim i doktorskim disertacijama u Srbiji (najbolje Zadužbina Andrejević i objavljuje kao vid podrške mladim naučnicima).

– Danas imamo inflaciju doktorskih radova koji su naučno sve „tanji”: nema metodologije, nema istraživanja, ali zato ima mnogo prepisivanja. Neki od njih čak nisu ni mnogo pismeni, pa da prerade i prepričaju svojim rečima, već prepisuju čitave stranice – kaže Andrejević, koji je, kada se navršilo 100 godina BU, prestao da prikuplja podatke zato što nije dobio pomoć od države.

Na univerzitetima u svetu već odavno se plagijat smatra jednim od najtežih akademskih prekršaja, čija je posledica gubitak indeksa, diplome, posla i ugleda. Znaju to i profesori i političari i ponašaju se onako kako im nalaže kodeks časti i zakon. Anet Šavan, bivša nemačka ministarka obrazovanja, znala je šta joj valja činiti kada je Univerzitet u Diseldorfu njenu tezu oglasio nevažećom – dala je ostavku. Naši profesori i doktori nauka, umesto hrabrog ličnog čina, radije biraju taktiku zarivanja glave u pesak. A što i ne bi kada takva taktika, bez zakonski regulisanih odredbi, već godinama daje najbolje rezultate.

Share.

About Author

Leave A Reply